Naše selo Lalić

Почело је тако што су коморско добро Пустару Лалић населили у време Терезијанске и Јозефијанске колонизације првих тристотине српских и словачких породица у периоду од 1760-1790. Прва општинска управа формирана је 1761. године 1764. уписан је први новорођени (Штрбачки Василије) и први венчани (Стеван Деспотов). Циљ колонизација био је да се плодна бачка равница насели радно способним, вредним и верско толерантним становништвом. Срби и Словаци верски толерантни лако су се уклопили у заједнички живот. Село је и онда и данас јединствено и ако је једна половина српска а друга словачка. Прво насеље није се налазило на садашњем месту, а напуштено је зато што су се куће због мочварног земљишта срушиле. Лалић се први пут спомиње као село Срба слободних сељака 1769. године. То су биле породице досељене под вођством Арсенија III Чарнојевића. Породична презимена су им била: Поповић, Ракић, Јовкић, Кривокућа...

Евангелистичка црква Први Словаци су у Лалић дошли 1788. из Баната где су били колонизовани па су одатле се склонили од сталних турских напада. Друга знатно већа група Словака стигла је 1780. из Словачке (околина Татре) и то из Пештанске, Звоњенске, Гемерске и Њитрањске жупаније. Према запису из 1834. на зиду православне цркве тада је у селу било 1.606 становника. Број становника се споро повећавао како због исељавања на друга места тако и због епидемија и поплава. За време велике епидемије колере 1836. године умрло је преко 900 лица а међу њима и поп. Из тог времена је и прича о словачком свештенику, фарару, који је кренуо да бежи из села на свом фијакеру али када је осетио грозницу вратио се да умре у свом селу да не би пренео заразу другима. Када би се Дунав излио (водена година 1873) вода би у атарима остала скоро годину дана. Многе куће су се од влаге срушиле а кроз село се ишло чамцем. После поплаве дошла је епидемија колере. У једној од епидемија умрло је стотине Словака а ниједан Србин. Предање каже да су Срби нешто себи кували и јели и тако се спасли, а можда је то само неки природни фактор или можда стечени имунитет. 1873. доселило се и 15 јеврејских породица. Сем њих било је и нешто Мађара и Немаца. Уз цркве и школе је био везан сав културни и просветни живот. Словачка евангелистичка црква грађена је 1848-1852. Уз српску цркву ради српска школа. Српска црква са лепим олтаром и барокним звоником саграђена је 1834. Према попису из 1900. Лалић је имао 2.530 становника и 465 кућних бројева. Из тог времена је и прича да су први насељеници Срби од стране Марије Терезије исто као и стапарци, пресељени на дунавске обале, да тамо не би више пресретали и пљачкали шајке. Зато су кажу после, још дуго време страдали каравани, оробљаване чарде. Из Лалића је пореклом песник Нестор Жучни (Прока Јовкић) који је после повратка из Америке био стипендиста Српске владе а као добровољац умире од пегавог тифуса па је и сахрањен у Нишу.